Otvorenost vlada i skupština stagnira

Institucije izvršne vlasti u Crnoj Gori stagniraju kad je u pitanju otvorenost, a crnogorska vlada, uz makedonsku, ostaje najotvorenija u regionu, saopšteno je na konferenciji Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Predsjednica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Milica Kovačević je, predstavljajući istraživanje o otvorenosti izvršnih vlasti i parlamenata u regionu, kazala da institucije stagniraju kada je u pitanju otvorenost.

„Ovo pitanje nije prioritet vlada i parlamenata regiona, i nema volje da se standardi i dobre prakse otvorenosti pretoče u obavezujuće propise. Izvršne vlasti u regionu u prosjeku ispunjavaju 48,6 odsto kriterijuma otvorenosti, što jeste za pet odsto bolje nego prošle godine“, kazala je Kovačević na konferenciji „Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti u regionu i Crnoj Gori: Forma bez suštine“.

Prema njenim riječima, iako je crnogorska izvršna vlast i dalje na vrhu i sustiže je izvršna vlast u Sjevernoj Makedoniji, otvorenost institucija izvršne vlasti u Crnoj Gori ne napreduje, „i ona u prosjeku ispunjava 62 odsto zadatih indikatora“.

„Vlada Crne Gore i Vlada Sjeverne Makedonije su najotvorenije Vlade u regionu, s približno jednakim rezultatom od 78-79 odsto ispunjenih indikatora. Mi ovim nijesmo zadovoljni, jer naša Vlada zadovoljava kriterijume organizacione transparentnosti, ali ne njeguje i ne razvija politiku otvorenosti“, navela je Kovačević.

Ona je kazala da u svim državama bilježimo probleme sa slobodnim pristupom informacijama, netransparentnošću procesa javnih nabavki i uopšte javnih finansija:

“Zvuči nevjerovatno, ali je tako – mi 2019. godine moramo da se ubjeđujemo s javnim vlastima da građani imaju pravo da znaju kako se troši budžet kojeg oni pune. U Crnoj Gori je u toku i javna rasprava o izmjenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Zabrinuti smo zbog pojedinih rješenja u Nacrtu koja je kritikovao civilni sektor i nadamo se da se ova inicijativa neće pretvoriti u još jedan mehanizam za dodatno ograničavanje dostupnosti informacija”.

Ona je kazala da crnogorska ministarstva ostaju najotvorenija u regionu, s prosječno 64.45 odsto ispunjenosti kriterijuma otvorenosti, navodeći da tu postoje ogromne razlike između prvorangiranih ministarstava pravde i prosvjete, „koja ispunjavaju preko 80 odsto zadatih kriterijuma, i onih na začelju ministarstava ekonomije i vanjskih poslova koji ispunjavaju tek oko 40 odsto indikatora“.

„Organi uprave su najzatvorenije institucije izvršne vlasti, i zadovoljavaju u prosjeku tek 43 odsto indikatora otvorenosti. U našem uzorku najbolje je rangirana Poreska uprava sa 74 odsto ispunjenih indikatora, a najgore Uprava za zaštitu kulturnih dobara sa svega 14 odsto“, rekla je Kovačević.

Ona je kazala da je Skupština Crne Gore i po ovogodišnjem istraživanju najotvorenija u regionu, navodeći da ta institucija ispunjava 79 odsto indikatora otvorenosti, jer objavljuje većinu važnih podataka i dokumenata.

Kovačević je ukazala da je tokom istraživanja kvalitet rada parlamenta opao, „kao rezultat perioda u kojem je opozicija bojkotovala Parlament“.

Pribilović: Vlada vodi politiku otvorenosti

Ministarka javne uprave Suzana Pribilović kazala je da Vlada i Ministarstvo javne uprave vode politiku otvorenosti svojih institucija, koja je temelj svakog demokratskog progresa.

“Da je tako potvrđuju i rezultati ovog Istraživanja koji su pokazali da Crna Gora najotvorenija država u regionu, a da Ministarstvo javne uprave ispunjava indikatore otvorenosti u procentu iznad 92 odsto”, navela je Pribilović.

 

Ona je podsjetila da je Ministarstvo javne uprave pokrenulo portal otvorenih podataka na kome se nalazi značajan broj setova podataka institucija.

“Uspostavljanjem ovog portala državni organi direktno informišu, ali i uključuju građane i privredu u svoje aktivnosti gradeći odnos povjerenja”, kazala je Pribilović.

Kako je navela, unaprjeđenje servisa eParticipacije i ponovo pokretanje ePeticije usmjereno je na aktivnosti povećanja učešća građana u ciklusu kreiranja javnih politika.

“Kreirali smo mehanizme za što veću uključenost građana, nevladinog sektora i privrede u proces kreiranja javnih politika, i stvorili uslove da kroz partnerski odnos donosimo najbolje odluke za naše društvo.

Ona je podsjetila da je Ministarstvo javne uprave koordinator Partnerstva za otvorenu upravu, i da kroz navedenu inicijativu ulaže značajne napore da konkretnim mjerama i dosežnim ciljevima učini vidljivom primjenu u pogledu dostupnosti informacija i otvorenosti u javnoj upravi na nacionalnom i lokalnom nivou.

• Otvorenost institucija izvršne vlasti >>>

• Otvorenost zakonodavne vlasti >>>

Predlozi praktične politike: