Sposobnost sudstva da se u javnosti predstavi kao nezavisna grana vlasti u velikoj mjeri će zavisiti od toga da li su sudske odluke valjano obrazložene i da li su u dovoljnoj meri jasne i najširoj javnosti, na čijem poverenju, u krajnjem, i počiva autoritet sudstva.
Takođe, pravo na obazloženu presudu posebno je važno za građane o čijim pravima i obavezama se odlučuje u sudskom postupku. Pravo nezadovoljne stranke da se obrati neposredno višoj sudskoj instanci bilo bi mrtvo slovo na papiru kada presuda ne bi bila na adekvatan način obrazložena.
Oba aspekta su ugrađena u praksu Evropskog suda za ljudska prava i predstavljena su u studiji „Pravo na obrazloženu presudu – Praksa Evropskog suda za ljudska prava“ koje je uradilo Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju u saradnji sa CDT-om.
U studiji su predstavljeni standardi koje sudije treba da slijede da bi im presude zadovoljile kriterijum obrazloženosti.
Da bi se navedeni standardi primjenjivali potrebno ih je sagledati u kontekstu prethodnih teorijskih i doktrinarnih razmatranja jer tako se u punom smislu može razumijeti priroda i opseg prava na obrazloženu sudsku presudu kako je ono razvijeno u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Publikacija, koja je urađena u okviru projekta „Inicijativa za transparentno pravosuđe“ koji je podržala Evropska unija, dostupna je na:
Loading...
Reload document 
Open in new tab