Integracije su jedini put za stabilnost regiona, a država koja je na vratima NATO-a ne treba da se zadovolji samo tom činjenicom, već je važno imati viziju šta nakon toga, poručeno je na konferenciji „NATO poslije Varšave: uticaj na Crnu Goru“.
U okviru panela o politici i bezbjednosti, general u penziji i geo-politički analitičar Blagoje Grahovac poručio je da nema dilemu da će Crna Gora i Srbija biti dio NATO-a i da će to biti najveći doprinos uspostavljanju američko-ruskog partnerstva na novim osnovama.
„Tada će prvi put doći do relaksiranja“, kazao je on.
Grahovca, kako je rekao u Crnoj Gori brine bezrazložni kompleks male zemlje. „Oovo je država, kolika god da je. Zato je poruka za veliku silu – bićemo ti prijatelj, ali idemo svojim putem“.
Kad je riječ o politici otvorenih vrata i Zapadnom Balkanu nakon pristupanja Crne Gore NATO-u, brigadir u penziji iz Bosne i Hercegovine (BiH), Nihad Dervišević, kazao je da je urađeno dosta, ali da to nije ono što NATO od BiH očekuje.
On je rekao da je BiH obećala da će povećati budžet za odbranu.
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) iz Srbije, kazao je da je samo jedna stranka u toj državi, LDP, imala agendu gdje se pominjao NATO, ali vrlo skromno.
„Da li Srbija treba da postane članica NATO-a? Došao sam do scenarija od najviše 40 poslaničkih ruku od 250. 14 odsto građana bi u ovom momentu glasalo za ulazak Srbije, preko 70 odsto je protiv. Samo 2013. je procenat prešao 20 odsto“, kazao je on, ocijenjujući da su emocije jako bitan faktor.
Olivera Injac sa Univerziteta Donja Gorica ocijenila je da su integracije jedini put za stabilnost u ovom regionu.
Jeta Xharra iz BIRN Kosovo smatra da zemlja koja je na vratima NATO-a ne treba da se zadovolji samo tom činjenicom.
„Bitno je imati viziju šta nakon toga. Tu imamo dva scenarija – da se nastavi status quo sa ostalim zemljama, da ne bi manje nestabilnosti postale veće. Tu ne smijemo zaobići zemlje za najgorom demokratijom kao što je Makedonija“, kazala je ona.