Do četvrtka je u Crnoj Gori popisano 490.114 građana Crne Gore i konačan broj stanovnika mogao bi biti oko pola miliona ili ispod što je zabrinjavajuće, ali i posljedica toga što nikada nijesmo imali demografsku politiku, poručeno je iz CDT-ovog podkasta „Akcija“ u kojem je tema bila poštovanje Sporazuma o popisu.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) i član skupštinskog Odbora za praćenje sprovođenja popisa, Gordan Stojović, iznio je podatak da je do četvrtka popisano 490.114 građana, uključujući i strance i dio stanovništva koji ne živi tu.
Stojović i izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, saglasni su da su to zabrinjavajući podaci koji ukazuju da se broj stanovnika smanjuje.
„Neka je popisano pola stranaca za koje smo utvrdili da ih ima najmanje 80 hiljada, a sigurno je popisano i onih koji niti su tu, niti bili tu u zadnjih 30 godina, a ovo su odokativni podaci, ali ipak jesu indikator da se dolazi do 420, 430 hiljada građana što je katastrofa“, rekao je Koprivica.
On je rekao da eventualno produžavanje popisa može biti problematično ako neko pokuša da nadomjesti broj stanovnika i sakrije katastrofalnu demografsku politiku.
„Nikad nismo imali demografsku politiku, kod nas se misli da je demografska politika da platiš ženi kad rodi dijete. Stranci su dobrodošli ali se mora znati koliko ih je zbog pritiska na obrazovni i zdravstveni sistem, i nikada se ne zna kada će se oni vratiti, ali se o tim politikama nije razmišljalo od nezavisnosti i nikoga nije bilo briga“, rekao je Koprivica.
Ova Vlada, dodao je on, ima priliku da ispravlja mnoge stvari, što joj je u isto vrijeme i teret.
„Sad se očekuje da sve što je bilo pogrešno oni ispravljaju, to se ne može desiti, ali neke stvari se moraju popraviti. Šta će nam država ako nemamo stanovništvo?“, rekao je Koprivica.
Saglasan je i poslanik PES-a. „Država postoji zbog stanovništva“, rekao je Stojović.
„Ipak nemamo dovoljno ljudi, mislim da će i popis to da pokaže“, dodao je poslanik PES-a.
Malverzacije otkrivene nakon intervencija Odbora
Stojović je kazao da je upravo skupštinski Odbor za praćenje sprovođenja popisa podstakao Monstat da provjeri neke obrasce i da su se na osnovu toga otkrile „piši-briši“ olovke.
„Izmjene u odnosu na izvorne podatke nastale su kod tri popisivača, četiri je koristilo „piši-briši“ olovke, u P2 obrascima, nevjerodostojnost je utvrđena kod troje, kod šest je provjera još u toku. Tužilaštvo je već kontaktiralo Monstat i vjerovatno će biti otvoren slučaj“, rekao je Stojović.
Koprivica je rekao da otkrivene neregularnosti ne treba ni precjenjivati ni potcjenjivati. „Treba vidjeti šta je iza ovoga. Mene raduje što je Tužilaštvo na vrijeme reagovalo. Bitno je da se dođe do uvjerljivog obrazloženja šta se tu desilo. Nije sistem došao do toga nego je neko van sistema došao do toga, to govori koliko je važno da parlament kontroliše Vladu, koliko je bitna kontrola parlamenta i da parlament ne bude protočni bojler već da inicira stvari“, naveo je Koprivica.
Najvažnije je, dodao je, da je Odbor reagovao i da se nijesu zauzimale političke strane i nije se pokušavalo da se politički profitira. „Niko nije pokušao da kaže „to su oni njihovi“, nego se reklo – ko god da je, ovo se mora dovesti do kraja“, kazao je Koprivica i dodao da su neregularnosti simptom da kod nas ništa ne može biti obavljeno normalno i kako treba, te lošeg ambijenta koji je Sporazum o popisu značajno uspio da popravi.
„Za mene je porazno da mi popis realizujemo kako smo ga realizovali 1909. ili Srbija 1834. Taj tradicionalni metod popisa koji se gotovo više i ne koristi i koji će EU bukvalno iskorijeniti i uvesti da se mora koristiti tehnologija. Mi kao društvo ne možemo da napravimo neke elementarne iskorake i ne govorim samo za posljednjih pola godine“, kazao je Koprivica.
Stojović je istakao da se u Odboru odlučuje konsenzusom i da ne postoji strana koja nije konstruktivna kao i da je sporazum koji su potpisale vlast i opozicija uspio i da pomiri građane. „Nije popis u narodu tema koja je bila ranije, nije više biti ili ne biti. Nije više ultimativni momenat preživljavanja i to je veliki napredak u pomirenju“, istakao je Stojović.
Ako je neophodno neka se popis produži
Komentarišući najavljeno produženje popisa, poslanik PES-a je rekao da je Monstat najavio produženje za sedam dana.
„Ali čujem da predstavnici manje brojnih naroda traže produženje do 28. decembra. Ako je neophodno to produžiti da svi budu zadovoljni, produžimo ga, da Crna Gora bude zadovoljna. Ima i objektivnih problema, ali u 20 opština nema nikakvih problema i to je dobro, u nekim primorskim opštinama sporo ide jer nedostaje popisivača, Budva, Tivat, Kotor… Da li će se produžiti sedam, deset dana, to će biti odlučeno u nekom dijalogu. S obzirom na to sa podacima koje imamo za Budvu, mislim da je neophodno produženje“, kazao je Stojović.
On je dodao i da je specifikacija softvera kojim će se provjeravati unijeti podaci završena 2. decembra. Komentarišući objavljivanje popisnica na društvenim mrežama, Stojović je kazao da je to neozbiljno. „Ja sam iznenađen nekim ljudima koji su objavili popisnice, više ih ne smatram ozbiljnim, to mi je infantilno“, dodao je on.
Upitan da prokomentariše uticaje sa strane na proces u Crnoj Gori Stojović je podsjetio na predsjedničke izbore.
„Sjetimo se predsjedničkih izbora, svega što se dešavalo sa sadašnjim premijerom, to je neosporno – uticaj sa strane“, naveo je on i dodao da su i druga društva podložna stranim uticajima.
„To je nešto što postoji oduvijek i pitanje je društva kako će se zaštititi. Veći problem imamo sa medijima. Druge televizije iz druge zemlje bave se na dnevnom nivou stvarima u Crnoj Gori i utiču na javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazao je Stojović.
Koprivica je podsjetio na činjenicu da je potpredsjednik Vlade Srbije, šef SNS-a i ministar odbrane, Miloš Vučević primio crnogorske studente i javno objavio informaciju da popisnica služi za dobijanje nekih prava u Srbiji. „To je prvo diplomatski skandal, a krši se naš Zakon o statistici i Zakon o statistici Srbije, jer i jedan i drugi kažu da se ne smije popisnica koristiti za dobijanje nekog prava“, zaključio je Koprivica.
Projekat “Inkluzivni dijalog za napredak društva” sprovodi Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) u saradnji sa Centrom za demokratsku tranziciju (CDT), uz podršku Evropske unije, posredstvom Delegacije EU u Crnoj Gori. Projekat je kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore. Podkast predstavlja isključivu odgovornost Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i ne odražava nužno stavove donatora.