Crna Gora ne sprovodi reforme zbog pristupanja Evropskoj uniji (EU), već da bi omogućila građanima da uživaju u blagodetima članstva, kazao je glavni pregovarač sa EU Aleksandar Drljević.
Govoreći na panel-diskusiji “Zapadni Balkan i vladavina prava – koliko smo blizu EU?”, koju su organizovali Balkanski fond za demokratiju i Ambasada Norveške, u saradnji s Centrom za demokratsku tranziciju, on je naveo da je Crna Gora najviše odmakla u procesu pregovora sa EU.
– Brojke ukazuju da smo u odnosu na broj otvorenih i zatvorenih poglavlja napravili najveći iskorak – rekao je Drljević.
On je dodao da je od ključne važnosti da sve što se radi u okviru procesa EU integracija bude usmjereno ka crnogorskim građanima.
– Ne sprovodimo reforme zbog pukog članstva, već da bismo omogućili da naši građani uživaju u blagodetima članstva i unapređenja koje redovno sprovodimo – kazao je Drljević i dodao da su tu od krucijalne važnosti organizacije civilnog društva.
Kako je naveo, fokus je na poglavljima 23 i 24, koja su srž pregovaračkog procesa.
Agencija MINA prenosi da je Drljević saopštio da radni dokument o stanju u poglavljima 23 i 24 nije naišao na veliku diskusiju jer je u značajnoj mjeri pozitivan.
– Dobar je i jer ukazuje koje su to oblasti koje treba da budu predmet našeg interesovanja u narednom periodu. Radni dokument je evidentirao da napredak postoji i to nas dodatno ohrabruje da sprovodimo aktivnosti koje su zacrtane u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 – rekao je Drljević.
Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad kazao je da ta zemlja, iako nije u EU, ima veoma blisku saradnju sa državama članicama.
EU članstvo, smatra on, omogućava socijalni i ekonomski razvoj.
Direktorica Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kazala je da njemački Maršalov fond sprovodi projekat Balkanskog fonda od 2003. godine i da su se sada suzili na zemlje Zapadnog Balkana, sa ciljem da im se pomogne u evroatlantskim integracijama.
Boris Raonić iz Građanske alijanse smatra da je malo prostora dato non paperu i dodao da organizacije civilnog društva treba da stave te teme na dnevni red.
On smatra da treba jačati kapacitet države za istrage kršenja ljudskih prava, za finansijske istrage od kojih zavisi mnogo stvari.